Logoped Borča, logopedski tretmani, disleksija, rana stimulacija, mucanje, artikulacija

Oralna praksija predstavja voljno kretanje mišića govornog aparata odnosno usana, jezika, vilice, nepca i obraza. Da bi deca pravilno izgovarala glasove preduslov je dobro razvijena oralna praksija i da mišići koji učestvuju u govoru mogu da izvedu sve pokrete neophodne za njihovu pravilnu artikulaciju.

Ovde ćemo navesti par vežbi koje možete raditi sa Vašim detetom kako bi mu pomogli da “razmrda” govorni aparat.
Cilj ovih vežbi je poboljšanje u preciznosti izvodjenja pokreta donje vilice, usana , mekog nepca, obraza, jezika...

Vežbe govornih organa :

• Disanje na nos
• Disanje na usta
• Imitiranje pokreta žvakanja
• Naizmenično otvaranje I zatvaranje usta
• Pućenje usana( pojubac )
• Imitiranje pokreta sisanja
• Usisavanje usana
• Grickanje donje usne
• Pokretanje donje vilice levo - desno
• Dodirivanje donje I gornje usne vrhom jezika
• Oblizivanje
• Dodirni vrhom jezika nos
• Dodirni vrhom jezika bradu
• Kruženje vrhom jezika po spoljašnjoj površini gornjih zuba
• Lizanje ivice zuba vrhom jezika
• Guranje vrhom jezika unutrašnju stranu obraza
• Presavijanje vrha jezika prema gore, iza gornjih zuba
• Presavijanje vrha jezika prema dole, iza donjih zuba
• Prvljenje luka prednjim delom jezika
• Treperenje usana
• Duvanje u pištaljku
• Pravljenje balončića od sapunice
• Ispijanje soka na cevčicu
• Duvanje u vodu kroz cevčicu
• Naduvavanje obraza vazduhom

GOSPOĐA JEZIK- vežbe za bolju artikulaciju glasova

Ovo je priča o Gospođi Jezik. Ova gospođa ( ISPLAZITI JEZIK) je jako volela da sprema po kući i popravlja stvari po njoj . Jednog dana je rešila da počisti podove ( JEZIKOM OBILAZITI ZUBE), zamalo da zaboravi ćoškove ( JEZIK U JEDAN UGAO PA U DRUGI ), o i plafon mora da se očisti ( JEZIK PO NEPCU NAPRED - NAZAD ), posle je prešla na tepihe, istresla ih je ( BLA-BLA-BLA-BLA). Uzela je usisivač ( PA- PA-PA -PA ), o baš se umorila.
Sela je da popije čaj, stavila je čajnik na šporet i ukoro začula zvuk ( S S S S S S S S). Dok je pila čaj videla je ekser na zidu, brzo je uzela čekić da ga zakuca (T T T T T T ), a onda je čula kako šušti cev koja dolazi iz podruma, udarila je cev čekićem nekoliko puta ( K K K K K ) taman kada je završila čula je bebu kako plače ( VA- VA - VA -VA - VA) , pošla je da vidi šta se dešava. Popela se stepenicama na sprat ( T-K-T-K-T-K-T-K-T-K), rekla je bebi ( ŠŠŠŠŠŠŠŠ) spavaj a beba njoj ( NO - NO - NO ). Onda je gospođa Jezik uzela bebu i počela da peva ( LALALALALA) i beba je zaspala.
Gospođa Jezik je sišla dole ( T-K-T-K-T-K-T-T-K), i otišla je da se istušira ( ŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠ), a onda je uzela fen i sušila kosu ( ZZZZZZZZZZZZZZZZ) navila je kosu ( AU AU AU AU ) i stavila je lak ( SSSSSSSS ) Kada je bila spremna otišla je u prodavnicu .

Vežbajte sa Vašim detetom pravilnu artikulaciju glasova

Pisanje je složena aktivnost u kojoj učestvuje veliki broj mišića ruke,šake i prstiju kojom upravlja mozak.

Razvojem vizuo-motorne percepcije koja se vremenom automatizuje, pisanje postaje automatska radnja. Razvoj grafomotorne sposobnosti počinje u uzrastu od 18 meseci ali najčešće se smetnje u njenom razvoju ako postoje uočavaju sa polaskom u školu. Fina motorika je od suštinskog značaja za pisanje tako da je važno stimulisati njen razvoj u kućnim uslovima mnogo pre polaska u školu.

Dete u uzrastu od godinu dana drži olovku i njome oponaša šaranje po papiru,a u uzrastu od 18 meseci počinje sa aktivnostima šaranja,škrabanja po papiru, da bi sa dve godine počelo da drži olovku palcem, kažiprstom i srednjim prstom i oponaša povlačenje vertikalne limije. Sa dve i po godine rado se igra olovkom i papirom,povlači vertikalne i horizontalne linije, crta nekoliko puta kruga do treće godine trebalo bi da ume da precrta krug. Pored aktivnosti koje su direktno usmerene na korišćenje olovke sve ostalo što dete radi rukama doprinosi razvoju fine motorike i grafomotorike.

Neke od tih aktivnosti su sledeće:

-hvatanje zvečke;
-držanje kocke,premeštanje iz ruke u ruku;
-hvatanje različitih oblika koji su okačeni iznad glave;
-listanje slikovnica;
-maženje lutke,mede;
-kotrljanje,bacanje i hvatanje lopte;
-ubacivanje različitih oblika u odgovarajuće otvore;
-ubacivanje igračaka u kutiju;
-pokazivanje na sebi a kasnije na mami, lutki, medi oko,nos,usta,uši,kosu,ruke,noge,pupak…;
-držanje kašike i pokušaj samostalnog hranjenja;
-povlačenje igračke na uzici;
-šaranje olovkom po papiru;
-samostalno držanje čaše iz koje pije vodu;
-svlačenje i oblačenje odeće i obuće;
-stavljanje poklopca na kutiju;
-otvaranje i zatvaranje flaše;
-navijanje igračke;

Da bi dete razvilo sve funkcije šake potrebno je da ima i odgovarajuću stimulaciju putem igre i igračaka. Da bi igra imala puni efekat potrebno je stimulisati dete da se igra u različitim položajima,na leđima,potrbuške,na boku,u sedećem,četvoronožnom,klečećem i stojećem položaju.

Kada govorimo o radu i funkciji mozga, treba da obratiti posebnu pažnju na koncentraciju. Koncentracija je ta koja ukazuje na ono što je novo, zanimljivo i pobuđuje radoznalost i motivaciju.

Deca školskog uzrasta često nisu koncentirsana i fokusirana. Bilo koji spoljni stimulusi mogu ih odvratiti od započetog posla, pa je veoma važno naučiti ih kako da ignorišu periferne stimuluse. Fokus se postiže vežbanjem, zato se deci zadaju zadaci. Kako bi usmerila pažnju, deca moraju biti oslobođena od unutrašnjih sukoba.

Neke od zabavnh vežbi za koncentraciju i pažnju su:

Opišite predmet zatvorenim očima – Naučite dete da dobro osmotri objekat. Zatim sa zatvorenim očima treba da opiše detalje. Na ovaj način, deci se podstiče koncentracija i pamćenje, a mogu se organizovati i igre takmičenja (koje dete će upamtiti više detalja)

Kros pokret – vežbe koje istovremeno aktiviraju obe hemisfere mozga i poboljšavaju koordinaciju levo-desno, pravilno disanje. Dete naizmenično dodiruje desno koleno levim laktom i levo koleno sa desnim laktom.

Didaktičke igre - Dobar izbor su slagalice, domine sa brojevima ili slikama.

Klasifikacije - Na primer neka dete iz grupe igračaka izdvoji samo plave igračke, ili životinje koje imaju slične karakteristike, ili dozvoliti im sortiranje sudove kod kuće i sl.

Crteži - Prvi crtež jednostavan a kasnije sve složeniji crteži (npr. leptir – prvi crtež samo sa krilima, a u svakom narednom sve bogatiji i složeniji oblici i boje na krilima).

Pronalaženje razlika na crtežima – poređenje šta se promenilo, šta je izostavljeno ili dodato.

Zadaci razmišljanja – “Kada stignemo do prodavnice …” “Šta vam je potrebno pripremiti ako želite da idete na letovanje/zimovanje?” , „Šta da spakujemo za igru kada idemo na izlet?“…